Раидар (Лавренце Кинг) је канадски уметник синталаса који ствара музику под утицајем своје носталгије за филмовима из 80-их година, заједно са интересовањем за стварање музике која је истинита његовим личним погледима на електронску музику. Разговарао сам с њим о томе како је започео, о његовим изворима креативне инспирације и како иде на стварање нове музике.
Карл Маги: Како сте се заинтересовали за почетак музике?
Лавренце Кинг: Писао сам музику и свирао у бендовима кроз средњу школу. Никада ме електронска музика није занимала до краја средње школе. Похађала сам неке часове мешовитих медија и они су нам показивали основни софтвер за производњу музике попут ФЛ Студио и Логиц. Научили смо како снимити бендове и тако сам започео са електронском музиком. Ушао сам у Деадмау5, али нисам имао појма како се ствара или ствара електронска музика.
Мој пријатељ је имао пукнуту верзију ФЛ Студио коју је поставио на мој породични рачунар. Само сам лутао по њему, правећи густе песме и на крају сам купио Логиц, а то је када су почели да се догађају Раидар ствари.
КМ: Шта вас је то привукло у прављењу музике за поновно пуњење / синтхваве?
ЛК: Потјече из љубави према филмовима из 80-их јер ми се јако свиђа осјећај носталгије. Цела идеја која стоји иза Злог одреда била је омаж ретро филмовима хорора. Заиста ме је инспирисао Јохн Царпентер. Заправо, Лазерхавков албум Скулл анд Схарк био је прилично велика инспирација за мене.
Дуго нисам знао за НевРетроВаве, иако сам слушао доста тог стила музике. Посетио сам њихову веб локацију јер сам покушавао да отпремим музику до издавачких кућа. Музику имам од кад сам био у средњој школи на издавачкој кући у Торонту под називом Буг Еиед Рецордс. Никад није отишао нигде, али било је неколико синглова и ЕП који сам издвојио са њима. То су била моја прва искуства са било којом врстом етикета.
НевРетроВаве ми се само чинио приступачнијим, па сам покушао да снимим ретро звучну песму, иако нисам био у звуку толико пун као сада, али свидио им се и питали су ме да ли имам више музике. Радио сам на том првом ЕП-у Евил Скуад, па сам му га послао и свидело им се и поставило га на свој ИоуТубе канал. Отада сам имао прилично добре односе са НевРетроВаве-ом.
КМ: Разговарајте о неким темама и идејама које истражујете у својој музици.
ЛК: На свом првом албуму у целој дужини на НевРетроВаве-у покушао сам да створим звук који је мало истинитији ономе што сам првобитно поставио електронском музиком, док је први ЕП Евил Скуад био мој покушај да будем заиста на носу са тим слогом синталаса. Сад кад сам имао ногу у вратима, хтио сам да узмем оно што сам научио из тога и учиним нешто приступачнијим, а не само равно тамном, тешком синтвалу. Увек на себе гледам као на најмање синтхваве-и синтхваве уметника.
С тим албумом покушао сам започети неку врсту мила и она постаје прилично тешка у средини с пјесмама попут Беатдовн и Цут Лип, а затим се платои поново врате у нешто мљечније. Трудим се да на своје албуме гледам као на причу. Покушавам да замислим како би странац моје музике хтео да је слуша и тако ја заједно склапам албуме. Ретко је само да снимим случајну песму и снимим је. Покушавам да спакујем своје ствари на методичан начин.
Радим на другом албуму пуне дужине који нисам представио НевРетроВаве-у. Имам на уму за то приповедање. То је помало романтична прича о старости.
КМ: Како вам функционише процес стварања нове музике?
ЛК: То никада не почиње раније са идејом пре. Много пута се креће од отварања пројекта, можда одлагања неких бубњева и ситница около синтисајзером. Брзо се исцрпљујем и затварам пројекат. Доста се пута то догоди тако што се около нађем и пронађем нешто што ми се свиђа у ономе на чему сам радио и тек почињем да га правим. Могао бих да изградим одељке песме у различитим аранжманима или можда да саградим три различите песме у једном пројекту и можда их једноставно раздвојим заиста далеко у временској линији. Видјет ћу шта ми се свиђа у свакој од тих ствари и можда их спојити заједно. Увек је то другачији процес.
На пример, на новом албуму на коме радим налази се песма која је инспирисана епизодом Црна огледала под називом Сан Јуниперо . То је заиста меланхолична, суморна пјесма. Инспирацију добијам из толико различитих места. У том случају ме је инспирирала естетска ствар. У другим случајевима могу се одлучити да бих можда желео да направим заиста тешку песму или ћу свирати са синтетичким звуком рога или електронским клавиром да бих смислио нешто цоол.
КМ: Који су уопште ваши ставови о електронској музици и конкретније синтхваве музика?
ЛК: Нисам баш највећи обожавалац електронске музике уопште, посебно за некога ко је ствара. Никада уопште нисам био на тој сцени. Оно што волим у електронској музици и што ме је инспирисало да створим су дјела попут Деадмау5, Јустице и Дафт Пунк због иновација које су донели у своје живе емисије и начина на који раде. Било је феноменално гледати Деадмау5 уживо како се емитира јер није било мистерије. Покушавао је да сруши те зидове око музике.
По мени је тешко пратити сцену електронске музике. То се посебно односи на некога ко свира у бендовима. Долазим из више пунк роцк позадине, па када је у питању добијање свирки, тешко је покушати томе приступити као електронском музичару, а не као бенду. Сви само мисле да сте ДЈ и то је сасвим другачије.
Колико се синтхваве уклапа у то, имао сам више успеха да самостално радим електронску музику него што радим свој бенд, али осећам се стварно изоловано јер ми је тешко да се уроним у ту сцену на исти начин као што бих то урадио бенд. Чак и сада, још увек морам да нађем заједницу синтхваве-а у Торонту. Тамо је и морам да га пронађем, али пуно тога ми се баш и не свиђа.
КМ: Који су ваши тренутни пројекти и шта имате на уму за будућност?
ЛК: Припремам се за албум пуне дужине који је више на Неон Граффитију . Отприлике сам половину тога урадио у демо облику, али оно што сам желео да урадим са овим албумом био је прави ретро албум. Не мислим на ретро само у смислу да звучи као да је могло бити из осамдесетих. Желео сам да направим албум у коме се све стабљике и нумере преносе на аналогну касету за снимање. Био би то дуг процес, али на томе радим. Припремам све и постоји студио који сам снимио раније са својим бендом. Продуцент тамо ради пуно аналогних ствари, тако да сам разговарао с њим и можда ћу тамо отићи неко време у будућности и све снимити на аналогну касету. Мислим да би било прилично уредно. Било би то као да се ради на неки начин уназад. Ради се о експериментисању. Било би занимљиво створити албум са свим напредним алатима који су ми на располагању и затим поново кренути на врпце.
КМ: Како напуните своје креативне батерије?
ЛК: Понекад је тешко. То је само нешто са чим се бавиш. На Раидар-овим стварима не радим солидно већ отприлике месец дана. Радио сам и друге ствари, али то долази и одлази. Постоје дани када избацујем пјесме до тачке у којој за неколико дана имам идеју. Постоје други дани када ћу радити на песмама које сам започео пре много година, чак и пре него што је изашао Неон Граффити . Понекад вас удари талас креативности, а понекад отворите пројекат, слушате га једном и поново га затворите.
