Случај МЦ Монга већи је од његове познате личности. То је приказ колико мало људи разумије политичко и социјално стање Јужне Кореје. Не ради се о томе да индустрија забаве изгуби сјајног репера. Овдје се ради о земљи коју људи који живе у њој узимају здраво за готово.
Био сам страствени навијач сезоне 1Н2Д. Волио сам и још увијек волим сваког глумца. За разлику од осталих разноврсних емисија у којима имам тенденцију да развијем омиљене или неколико фаворита, 1Н2Д је био једна емисија у којој сам их све волео. Због тога сам се тешко снашао када је избио војни скандал МЦ Монг-а, јер сам знао да не постоји начин да му се дозволи да настави на 1Н2Д, а ја сам се лично осјећао издан од онога што је учинио.
.
Пре него што пређемо даље у расправу о МЦ Монгу, важно је напоменути да ово није први случај где је славна личност покушала да избегне војну службу нити ће бити последња. Осим „избегавања војне службе“, постоје и друге познате личности које су ухваћене да не поштују правила или крше одређене кодексе понашања током служења војних дужности:
- Се7ен и Сангцху ухваћени су да уђу у салон за масажу познат по сексуалним услугама, претуку фотографа и напусте пост без дозволе
- Ким Јонг Коок одлучио се за "јавни" сервис уместо за "активни", упркос томе што је био познат по својој снази
- Иоо Сеунг –Јун, звезда почетком 2000-их, променио је држављанство непосредно пре него што је био позван на посао
Сваки пут када се овако скандали распадну, можете очекивати јавно негодовање. Многи не-корејски следбеници Кпопа такође се укључују у расправу. Као што се очекивало, увек су у страну својих омиљених славних.
Многи фанови још увек позивају МЦ Монга да се врати. Сада, обожаваоци се7ен-а и Раин-а сматрају да су грешке које су починили њихови идоли мање увреде и не захтевају ништа више од неколико недеља размишљања.
Постоје и они који сматрају да би МЦ Монг требао заборавити на индустрију забаве те да би Се7ен, Раин и остали требали трпјети и теже казне ако не и протјеривање.
Која је права страна?
Да бисмо одговорили на то питање, важно је да разумемо зашто Јужна Кореја захтева да сваки мушки грађанин одустане од 2 године свог живота за војску.
Основе обавезне војне службе
Независност Јужне Кореје
Уз сјај и гламур забавне индустрије Јужне Кореје, лако је заборавити да се корејски рат догодио пре нешто више од 60 година, 1950. године. Још увек има људи који су доживели рат који су још живи. Социјална либерализација је још млађа. Јужна Кореја прошла је дугу фазу транзиције пре него што је дозволила да уђу инострани културни и друштвени утицај.
Само су деца 80-их заправо доживела слободу изражавања какву је познају данас. По било којој мјери, либерализација коју данас доживљавају је млада. Њихова индустрија забаве је још млађа.
Још важније, постоји велики јаз између старије генерације и младе генерације у погледу културе. Млађа генерација је веома изложена западној култури, док је старија генерација, она која влада земљом, још увек у дотицају са хаотичном историјом Јужне Кореје и траумама које она доноси.
Ово нас води до следеће тачке.
МЦ Монг у 1Н2Д
Зашто обавезна војна служба?
1948. Републику Кореју је основао Југ, а Демократску Народну Републику Кореју Север. Када је Русија напустила Север, Север је инсистирао да Јужна Кореја протера САД Југ је одбио и односи између њих двојице су се пооштрили.
25. јуна 1950. севернокорејске снаге напредовале су до Јужне Кореје. Започео је сада Корејски рат (ака Заборављени рат). Цивили су били повређени, а Јужна Кореја је била у великој невољи. Било је јасно да ће Север успети у свом науму да нападне Југ и обједини целокупну земљу све док Уједињене нације не ступе на снагу. До 1953. године донесено је примирје које је ефективно подржало поделу Севера и Југа. Међутим, ово примирје никада није потписао Југ. Оно што је још важније, примирје је, али договор двеју страна у рату да престану са пуцањем и борбом, али то не значи да је рат завршен.
То значи да је Јужна Кореја још увек у рату.
У било којем тренутку север може да нападне југ. Опасност је и даље присутна, док се непрекидна нит Нуклеарне енергије напакује и мноштво претњи.
Али шта то заправо значи?
То значи да је слобода каква данас има искуство Јужне Кореје. Нису потпуно бесплатни. Јужна Кореја је још увек у рату и то многи људи не могу добити.
Замислите да спавате сваке ноћи знајући да наоружани људи могу доћи до ваше куће и преузети је. Замислите да се пробудите и видите све те идоле, Халлиу звезде и корејске познате личности кажњене због бојања косе и ношења шарене одеће. Замислите да се једног дана пробудите са својим емитовањем и телевизијским станицама испуњеним патриотском музиком у коју ни не верујете.
Зато се од сваког мушког Корејца тражи да служи војску. Ако се једног дана сви пробуде и Северни Корејци су свуда на месту, знаће се како борити и бранити слободу која им је омогућила да певају и плешу уз музику по свом избору.
Није неко древно веровање осмишљено да иритира свети пакао код младих. То је неопходно, део њихових обавеза према држави у којој су се родили.
Зато Корејци то схватају озбиљно
Зато је Корејац узима к срцу. Славним личностима се нуде привилегије које се не могу проширити на друге људе са племенитијим занимањима. Најмање људи траже да ове славне личности озбиљно схвате дужност према својој земљи. То је две године њиховог живота, а не половина.
Да ли су стандарди превише строги?
Не би требало бити? Јужна Кореја је још увек у рату. Одбрана своје земље је свети завет, то је света дужност, света потреба.
Чак су и амерички војници, када буду распоређени, дежурају 24 сата дневно. Они су увек на позиву и увек морају да носе униформу. Они немају привилегију да позову кући било када. Имају неколико минута седмично да позову кући. Није предалеко од онога што се од јужнокорејских војника тражи.
Зар им се не може опростити?
Опроштење је лако дати. Право је питање треба ли им дати другу шансу у каријери или не.
Није да никоме није дата друга шанса. Ким Јонг Коок, који је касније признао да је донео погрешну одлуку, успео је да настави каријеру јер никада није одложио своју дужност, само је одабрао дивизију са мање посла. Чини се да киша постаје све мање када није обукла комплетну униформу и напустила своју функцију јер је служио војску. Само је направио глупе грешке у том процесу.
Међутим, МЦ Монг је у потпуности избегао своје војне дужности. Да, може се тврдити да то није учинио како би изашао из своје службе. Напокон, врховни суд само га је прогласио кривим за ометање поступка прикупљања, али они нису доказали злоупотребу његових поступака. Злоду је увек најтеже доказати.
Иоо Сеунг –Јун је, с друге стране, држављанство добио пре него што је био позван на посао. На то се гледало као на свјесни потез изласка из војне службе. Касније је изразио спремност да и даље обавља своју војну дужност, али било је прекасно, већ је био забрањен.
Проблем је ако дате једној шанси, зар не бисте требали другима да дате још једну прилику? То отвара лименку глиста. Тада се корејске познате личности могу извући из своје дужности, извинити се, размислити и затим наставити свој гламурозни животни стил.
Ако постоји било каква позната особа за коју бих желео да буде изузета из „казне“, то би био МЦ Монг, али то не значи да желим да буде изузета. Колико год болно било од навијача, нико не би требао бити изнад интереса земље.
И то пишем са стварно стварно тешким срцем.
